PONOCNI BLUES

 

Narednog jutra je kisa uporno lila kao I prethodne noci I noci pre toga… ulice su bile tek otliko mokre da bi setnja mekog po njima njega okarekterisala kao ludaka… svu su bili u zurbi u kisnim mantilima sa akt tasnom u jednoj rusi I novinama prekrivali glavu poneki su nosily kisobrane to su bili uglavnom stariji oni iz kuce nisu izlazili bez kisobrana I nikuda nisu zurili… njima je I bilo smesno to sto ljudi zure… oni su znali pravi smisao te jurnjave I tek u tim godinama su shvatili da zurba nije dobra da ceo zivot zuris a zivot prolazi I dok se okrenes postanes jos jedan stariji covek sa kisobranom u ruci…

Sat je odzvonio u 6h ali nije je probudio bila je premorena od jucerasnjeg posla pomalo je I depresija zavladala njenom usamljenoscu sto je nadoknadila belim vinom ispred televizora u sitne sate… spavala je a po izrazu na licu moglo se videti da je snovi setaju po mestima o kom se nije pricalo po mestima koja postoje samo u snovima… telefon je zazvonio po drugi put… cula je rukom je presla preko ociju I pogledaom trazila telefon iznad kog je bio veliki sat… pokazivao je 7i 15 tog trenutka joj je puls ubrzao uspavala se… skocla iz kreveta da se javi na telefeon usput je oborila flasu vinu u kojoj je ostalo malo tek toliko da se prospe podigla je slusalicu… stariji muski glass a druge strane…

-          Dobro jutro ivana, izvinite sto vas budim ali 7 I 15 je a dolazili su neki ljudi I rekli su d ace doci ponovo neznam sat da im kazem dal radite…

-          Ne odlicno je sto ste me probudili zaboravila sam sinoc da navijem sat stizem za petnestak minuta ako mozete I ako vam nije problem pozovite taxi adresu znate… I jos nesto ako dodju ponovo recite im… ustavri nemojte nista sticicu…

-          Naravno gopodjice taxi vas ceka ispred zgrade… slavoljub je prekinuo vezu… slavoljub je bio covek u 58oj godini dugogodisnji policajac na poslovima zastite I posle jednog tragicnog dogadjaja koje se desio u njegovoj smeni nakratko je suspendovan I posle toga poslat u prevrmenu penziju od koje je trebao da izdrzava cetvoroclanu  porodicu…  jednog dana je video oglas u novima da je potreban porter u novootvorenoj firmi I sa takvom random biografijom je konkurisao I naravno dobio poso… uglavnom je cutao na sve nije obracao paznju na ljude koji su dolazili pazio je da o poslu ne prica sa svima samo sa zenom pred spavanje…

Nije imala vremena da pazi sta ce da obuce uglavnom je garderobu spremala nedeljom za celu radnu nedelju sve ispeglano sve upareno… sve je bilo uredno okaceno na ofingere uzela je onaj za petak nabrzinu se obukla da mi imala manje od deset minuta za sminku I za petnest minuta od poziva bila je spreman I na izlasku iz zgrade  je cekao taxi bele boje…

Zoran je tog dana stigao mnogo kasnije I bio je dosta ctuljiv nego inace… u glavi joj je prolaziolo dal zbpg onog razgovora od juce dal zbog posla ali znala je da o gopodinu sa crvenim autom ne sme da pita nista I trudila se da o tome ne razmislja… sati su prolazili stranke su dolazile I odlazile… sredjivala je papire I dok je pogledala na sat ostao je jos petnestak minuta do 17 svi iz zgrade su uveliko otisli ostala je sama sa poritorm na ulaznim vratima…  gledala je na sat ili kroz sat a tok trenutla pocela da razmislja o crvenom autu I vozacu… a zasto o njemu? Bilo je pitanje koje je mucilo to je bila prica koja joj nije davala mira trudila se da Skerne misli ali one nisu htele drzale su je okupitranom…

17.00h

Spakovala je sve stvari ugasila racunar I krenula ka izlazu kisa je I dalje lila isla je ka izlaznim vratima nije ni obracala paznju na portira koj joj je sa smeskom krenuo u susret I u ruci drzao malu cedulju…

-          Ivana vi ste I dalje ovde previse radite…  portir iz druge smene Nemanja mladji I dosta atraktivan mladic

-          Da , izvini nesto sam se zamislila

-          Vidim imate jednu poruku I po tome sam znao da ste ovde

-          Poruku… zvucala je iznendjeno jer nije se mogla setiti ni jednog ko bi njoj mogao ostaviti poruku na poslu… - a od koga?

-          To neznam ostala je iz prve smene izvolite… pruzio joj je preklopljno prace papira uzela je I otvorila..  zbunilo je to sto je pisalo samo “ pozovi” I neki broj telefona

-          Sta vam je neke lose vesti…

-          Ne ne razumem ovu poruku a jel ti mozda nije preneo od koga je

-          Zalim nije… sve sto znam da je gospodin dolazio ovde I da je rekao da obavezno dobijete poruku

-          Hvala… dovidjenja

Otvaral je vrata ali je gledala cedulju… zbunjena uplasena su bili samo neki od osecaja I znala je da je bolje da pozove I otkrije o cemu se radi otisla je malo dalje od ulaznih vrata duz zgrade pod natsresnicom I sela na klupi na samom cosku spustila torbu iz desnog dzepa uzela telefon I pcela kucati broj… skoro da nije ni primetila crveni auto koj je stao ispred nje vrata su se otvorila  a iz auta je dopreo muski glas…

-          Ivana

-          Da … podigla je glavu I pred ocima joj se ukazo bas onaj auto o kom je mislila zadnjih nedelja

-          Udji u kola hladno je za klupu… iako je cula samo glas a lik nije videla znala je ko je on… pomalo se plasila ali bilo je sad ili nikad u krenula ka kolima…

Sela na suvozacevo mesto netreptuci gledala u njega iako je znala da je to ON… Dzek glavom I bradom… tonula je od uzbudjenja kolena skupila a zmarci su joj prolazili telom cutao je lagani blues je dopirao sa radija bbking I ostali majstroi vodili su je na put trenutak je bio savrsen plasila je malo tisina to cutanje… crvena alfa je prolazila kroz grad brzinom tek tolikom da se izdvajal iz gomile I na izlasku iz grada krenula ka brdima koje su zvali beverli hils na vrhu je bio jedan restoran I tu I tamo poneka velika kuca sa visokom ogradom…  auto se zaustavio na praking restorana prvi je on izasao a ona zbunjeno sedela zavaljena na suvozacevo mesto dok se nisu otvorila njena vrata I ruka bila pruzena… uhvatila ruku I izasla iz auta drzao je kisobram… ona I dalje zbunjena I uplasena koracala sa njegove desne strane ka ulazu restorana… prvi konobar sto ih je video prisao im je uzeo kisobran I jakne I krenuo d aim pokaze rezervaciju sto z adobe tik uz sam prozor… ispod koga je garad svetleo…  seli su konobar je uzeo porudzbinu I nestao… cutali su… iz dzepa je izvadio paklu cigareta gledala ga je a I dalje su  cutali… cutke je gledao video je u njenim ocima da se plasila pustio je… konobar se pojavio ubrzo spustio pice I nestao

-          Za jedno sasvim obicno vece…. podigao je casu u njenom pravcu I ona njenu case su se sudarile I zvuk je odzvonio I nestao kao konobar tamo negde…

-          Izvini sto sam te mozda malo uplasio ali veruj mi da nemas potrebe da se plasis na sigurnom si..

-          Ne nije da se plasim nego nije mi jasno cemu sve ovo…

-          Ovo ? koje ovo … neznam na sta tacno mislis…

-          Pa pojavio si se ni odkuda I dovezao me ovde na  pice…

-          Mislim da bi ja to tebe trebalo da pitam

-          Mene… nisam ja vozila I nisam ja dosla po tebe… drsko je uzvratila

-          Da slazem se… ali ti si se raspitivala o meni…  na licu joj se pojavilo crvenilo zbunjena osramocena nije znala sat da uzvrati

-          Ja se raspitivala ne nisam pomesala sam vas sa nekim

-          Ako ti tako kazes… onda izvini na uznemiravanju pogresne informacije sam dobio vozim te kuci…

-          Ne cekaj… preko njegove sputisla je njenu ruku pogledala ga je a na licu je crvenilo postajalo sve izrazenije

-          Ok jesam pogresila sam jedino sto me interesovalo nisi dolazio a prvi put te vidim…

-          Svidjam ti se? kratko je uzvratio

-          Ne..ovaj da … rukama prekrila pogled I lice… delovala je kao malo dete stidila se ctuke je posmatrao I na njegovom licu se pojavio osmeh kroz prste je videla I sklonila svoje ruke…

-          Ok kriva sam izvini htela sma da te upoznam drugaciji si od ostalih

-          Ostalih? Kojih ostalih

-          Od ostalih sto dolaze kod zorana ti si nekako neznam

-          Neznas?

-          Ne mislim znam da… mislim neznam preajem se… nasmejao se njenoj zbunjenosti ponovo podigao casu ponovo je zvuk nestao kisa je padala a grad svetlo od jednog pica dosli su do drugog do treceg onda I neka lagana hrana… pricali su o svemu ona o svom zivotu o ljudima koji su prolazili kroz njen zivot njen krevet o poslu je cutala bio je strah a on je njoj otkrivao neke dogadjaje iz detinjstva cega se secao o nekim prijateljima sa kojima je ziveo u nekom vremenu o nekim akoji su sada na dnu I onima koji sun a usponu… sve price u kojima je mogao da se otkrije on njegov karakter… slusala I svaku rec upijala bila je sigurna d ace veceras njen krevet podeliti sa njim bila je sigurna d ace I sutra deliti krevet I dan posle tog dana… jednostavno bila je sigurna i njemu je videla nesto st do sada nije mogla da vidi I privuklo je to… sad joj je onaj strah na pocetku bio smesan…

sati su prolazili kisa je I dalje neumorno padala… ponoc je otkucala… I krenuli su ka izlazu racun je on platio cak dao basis I konobaru I barmenu… otrpatio je do auta otvorio joj vrata osecala se kao princeza seo I krenuo… razgovor su nastavili crvena alfa je krstarila gradom I konacno se zaustavila ispre dnjene zgrade… voznja je trajala tren… izasao je iz auta I pomalo je bunilo sto je ostavio motor  da radi.. ponovo joj je otvorio vrata pruzio ruku koju je kasnije poljubio…

-          Hvala na predivnoj veceri

-          Cekaj pa hoces na pice…

-          Moram da preskocim ali cucemo se… krenuo ka vozacevim vratima

-          Ali kako doviknula je nemam tvoj broj?

-          Imas…. uzvratio joj je osmehom I usao u kola

Gledala je lafu dok je odlazila mislila se o ne zabrljala sam nesto odjurio je cak ni borj mi nije dao… ma svi su oni isti mislila je dok je otkljucaval vrata stana… bacila kljuceve na stolu I iz dzepova izvukla cedulju koju joj je dao portir na izlazu igledala je sipala sebi pice sela na barsku stolicu gledala cedulju I skupila hrabrosti I opkrenula broj…. Dugo je zvonio I odjednom posle pete zvonjave cuo se glass a druge strane….

 

 

Vece je mirisalo na zimu na onaj miris uglja sa prvim snegom cak Iako je bio septembar nije bilo tolko hladno kolko su drugi trazili izgovor za jos jedno pice da se ugreju… bio je sam na plocniku ispred bara ulicna svetla duz glavne ulice su mu bila putokaz… koracao je zvuci njegovih potpetica odzvanjali su gradom nije obracao paznju na zvuke sa strane.. dal ga neko prati, ili zaljubljeni par trazi slobodnu klupu u obliznjem parku…  na prakingu bas ispred davno zatvrene samoposluge ispod ulicnog svetla crvene boje sijala je alfa gulietta iz 55… specijalno za njega je dopremljena iz italije on voli klasiku voli zvuk proslog vremena… prisao je vratima iz desnog dzepa izvuka kljuc sa priveskom logoa alfe otvorio vrata seo I otvorio sve prozore…  vetar u kosi pri velikim brzinama ga je smirivao bio mu je kao mirisna nota lavande iako mu je krov bio spusten prozori su kolko tolko zavrsavali posao… upalio je motor besprekornog zvuka specificnog…  takvu alfu je bilo nemoguce ukrasti bila je jedinstvena sa svim orginalnim delovima I svi su znali cija je… jedino sto su znatizeljni prolaznici radili bilo je divljenje ulicom kad prodje… upalio je svetla ubacio u rikverc izasao sa parking I zvukom kosio tisinu noci u gradu… tu I tamo bili su neki porlaznici koji su se okretali za njim nije obracao paznju na njih cak I na crveno svetlo na izlasku iz grada… utonuo je u duboke misli… gde li je sada? Dal je dobro? Dal sme da je pozove I da konacno razgovor potraje duze od 6 sekundi… a svaki je toliko trajao samo 6 sekundi… prve tri je bilo cutanje I glas sagovornice koja je uporno pokusavala da otkrije glas sa druge strane…

Na samoj periferiji grada u malom skormnom nasalju u na kraju ulice kojom se ulazi u taj mali sklad kuca bila je I njegova… kuca se sastojala iz prizemlja I potkorvlja siva fasada je odolevala vremenu… oko placa bila je visoka ziva ograda I kapija za ulaz spojena sa velikom za auto… stao je tik ispred nje… izasao iz kola I osvrnuo se oko sebe noc je uveliko oterala sve stanare tog naselja u san… bilo je to mahom radnicka klasa skormni ljudi… u tom delu grada nikad nije bilo vecih intervencija policije mahom neko ko zaluta kolima u potrazi za putem kojim ga nece stici kola policije I onaj jedan put kad je slavlje krenulo pogresnim tokom… od mnogo alkohola doslo je do prepirke I do pucnja… srecom niko nije nastradao a on oba puta nije bio tu… otvorio je kapiju sirom I uterao kola u garazu uradjenu od drveta koja je bila ruinirana al cvrsta brinuo je on o svom autu bas I zbog njegove prave vrednosti drzao je tu kola niko nebi ni posumnjao kolika vrednost se nalazi unutra…  zapalio cigarette ispred garaze posle drugog dima okrenuo se da zatvori vrata… cuo se neki sum… bio je hladan cuo je ali nije reagovao niti gledao u tom pravcu…

-          Cekam te vec skoro pola sata… bio je glas koj je dopreo iza njega bas u trenutku kad je stavljao kljuc u ulazna vrata kuce

-          Sto si dosla reko sam ti da mi treba malo vremena… govorio je u vrata nije hteo da okrene glavu

-          Znam sve ja razumem samo trazim da I ti mene razumes ne mogu da se pretvaram da te neznam, ne mogu da se samo smeskam kad dodjes kod Mirkovica I da budem fina sekretarica… jbg tu igru neznam da igram a bez tebe ne mogu da funkcionisem… 

priblizila se I rukama ga obuhvatila oko struka nije se odupirao desnu ruku je prebacio preko njeog vrata I primakao sebi njeno lice… osetio je njn miris voleo ga je voleo je taj miris jasmina I ljiljana omotani  karamelom I bademovim cvetom taj parfem je bio specijalno za njihova videnja u sitne sate… na njega delovao kao afrodizijak a ona gotovo dag a nije ni osecala prijao joj je kozi… priblizio njegova usna njenim dodirnuo ih I iz jednog pomalo stidljivog I bojazljivog poljupca pretvorilo se mnostvo strastvenih poljupca I zagrljaja u tom zanocu otvorio vrata I uvukao je unutra… ona je skidala njega on nju prvo je pala njegova jakna pa njena njena haljina je otkrila to predivno telo telo boginje izuzetne gradje cak su joj I klinke zavidele iako je bila u kasnim tridesetim… a bila je samo jedini muskarac koj je uspeo da joj se priblizi bio je Dzek… a osvojio joj je nenametanjem bas kad je poceo da mirkovicu zavrsava poslove I kad je odlazio u njegovu kancelariju od prvog puta ga je zapamtila a on svaki put kada bi iso u kancelariju smao bi se nasmesio… ocaravao ju je njegov osmeh njegova smirenost a pomalo joj je I smetalo sto joj se nikad sem prvog puta obratio u vezi Mirkovica… danima je smiljala plan kako da mu pokaze da je nedostizna I da je on niko vredan njene paznje… zenska sujeta ili zelja za titulom nesvojive neznam… ali znam da nijedan njen izgled nije odvajao njegov pogled vise od onog osnovnog samo bi proso pored nje pogledoa u njen sto zatrpan pairima nasmesio se pokucao na vrata I nestao u kancelariju… za njega su vrata tu kao I svugde bila uvek otvorena I nikad nije cekao dag a neko primi bilo je otprilike nesto kao sto pevac nikad ne kasni na sopstveni concert tako I on uvek kad se pojavi razgovor sastanak uvek je bas tog trenutka pocinjao… a onda se jedno vreme izgubio… Ivana je to itekako primetila I jednog jutra se odlucila da sazna o misterioznom covelu u crvenom kabrio dvosedu…

-          O dobro jutro ivana kako ste danas… Bio je to Zoran Mirkovic glavom I bradom kontraverzna licnost u svojim 40 tim zracio je harizmom ubrzo posle fakulteta je postao direktos u jednoj davno zatvorenoj firmi I od tad nosi tu titulu… posle raspada te firme u kojoj je ispekao zanat mahinacija I malverzacija nestao na zapadu proslo je pet godina I pojavio se kao director I vlasnik kompanije koja se bavila uvozom I izvozom uglavnom prehrambene robe…

-          Hvala na pitanju, osmehnula mu se I posla za njim u kancelariju u rukama papire I obaveze za danasnji dan spustila mu ih je na sto dok je on jaknu skidao I prebacivao preko stolice…

-          Znaci bice posla… je lima jos nesto…

-          Ne ustvari ima zvao je neko al samo je pitao dali stet u nije stigao da se predstavi delovao je da je u zurbi… bila je to mala laz I na njenim obrazima se pojavilo crvenilo…

-          Muski glas u zurbi… kroz smeh je ponovio

-          Da nisam sigirna ali podsetio me je glas na onog coveka sa onim crvenim kolima koj dugo nije dolazio mislim da se zove Dzek… odjednom njegovo lice je prekrila tama I iz osmeha preslo u bes gnev…znao je da dzek nikad ne zove on bude pozivan… znao je da I kad je najhitnije dzek ne zove… znao je da je to laz I to mu je stvorilo neku sumjna zasto se ona raspituje za njega… neko joj je sigruno reko da se raspita I bes je nadjacao..

-          Hvala Ivana vratite se poslu I na zabadajte nos u stvari koje nisu vas posao…;ljutito joj uzvratio

-          Ali dorektore..

-          Bez ali zatvorite vrata…

Pomalo uplasnea pomalo zbunjena napustila je kancelariju sela za sto I razmiljana su krenula… sad joj je postao jos pravilacniji… sve sto je znala o njemu bilo je ime Dzek I odzvanjalo je svakim koracima duz hodinka koj je vodio do njenog stola I direktorovih vrata… I sa svakim koracima nadala se da ce das u upravo njegovi… ali njega nije bilo cak ni gradom nije vidjala ta crvena kola iako se nije razumla u automobile znala je das u stara skupa lepa jedinstvena I da ih vozi samo on….

Proslo je pet minuta od ponoci stolovi su bili prazni pepeljare pune case I flase od jefitnih piva na stolu oni  beli stolnjaci … miris nikotina je pelaso… sedeo je za sankom I polako ispijao jos jedna vinjak u njemu je vljda video utehu ili vec nesto ali svaki gutljaj bi mu davao neku  novu dozu samouverenotsi smrdeo je na znoj vinjak dim… njegove misli su pomesane nije znao nista sto je bila stvarnost a mucili su ga snovi snovi o boljem sutra… nije ni video ni znao samo je nacuo pricu za bollje sutra… I tome je zadravljao…

-          Ortak zatvaramo … obratio mu se konobar a on je samo podigao glavu I kroz posluspustene kapke ga je gledao I cutao… sve dok mu ovaj nije ponovo uzvratio na meta rod lica…

-          Kolko sam duzan…

-          230din.. odgovori konobar.. podzepu kaputa je tragao za novcanicama I izvadio par zguzvanih papira od po 100 dinara bacio na sank

-          Zadrzi kusur I sisao sa stolice I istog trenutka ispijao preosali gutalj iz case… vazud je bio svez pravi onaj septembarski hladne noci I topla jutra…

Napolju nije bilo nikog poslednji gosti vec odavno su otisli ali ne I on… bilo je cudno sresti njega medju ostalim pijancima on je bio drugaciji… on je uzivao u porocima a nije ih imao puno kocku je sotavio za sobom pre deset godina kad je poslednje pare ostavio u nadi za kola… I vise niakd nije usao u kockarnicu… poslednji dzoint je isousio na terasi vojne zgrade u rti ujutru vece pred izlaska iz vojske.. vise niej zapalio… sad je uzivao u alkoholu ali je imao svoju granicu dok u zenama nije za njih je uvek imao razumevanja I znao je njihove potrebe bas kao I one njegove…  malo ko je znao o njemu sve uvek su tu bile price on je bio pehar tracarenja nikad odsadna I nikad neispricana prica… neomurno su pricali o njemu I svako znao samo detalj o njegovom zivotu… znali su ga kao “Dzek” sad mnoge price su vezane za to I ja znam samo onu o ispianju dzeka danijelsa povodom neke godisnjice njih trojica su usli u polufinale I on ih je sve patosirao sa skoro pola litra dzeka vise… I najcudnije od svega ostao nogama na zemlju dok ga nije pokupila neka kraljica nocnog zivota I odvela u nepoznatom pravcu… ali to nije sve njega za prijatelja hteli su svi da imaju od sitnih grebatora na ulici do visokih budza opet price ali u jednu sam siguran crni audi beogradskih tablica u ptanji policije pod rotacijama doso je po njega u jednom baru… o tom danu retko ko prica nekako je ta grmljavina iz vedrog neba zatajena… toga dana se taj audi a8 parkirao bas ispred bara “blu moon” u glavnoj ulici jedna policiska kola ispred jedna iza… sofer je izasao izgledao je kao onaj iz gfilmova obrijan uredno podsisane kose u crnom odelu sa belom kosuljom I crnom kravatom usetao je u bar I prisao njemu a oci gostiju su bez treptaja pratili situaciju bilo je kao u nekom folmu slow motion tih par metara od ulaznih vrata do njegovog mesta za sankom su trajali pola sata sapno mu je nesto na uvo podigao glavu pogledao je tok uniformisanog coveka I odmahnuo mu I ovaj krece ka izlaznim vratima…

-          Kolko sam duzan? Pogledao je u sankera  a ovaj primetnim drhtanjem ruku I jako snizenim tonom mu uzvratio

-          150 … iz dzepa je izavadio 200 stavio na sank I u samo njegovom stilu uzvratio zadrzi kusur… voleo je da ostavlja baksis potom je smireno isetao Iz bar I usao u audi na kom je sofer drzao otvorena vrata potom ih zatvorio I otiso na voacevo mesto I audi sa pratnjom nestao u gradskoj guzvi…

Od tog dana narednih mesec dana ga niko nije video ali njegovom tihom pojavom niko nije ni prometio kad se pjavio samo je prisao sanku narucio pice I nazdravio najblizim ljudima oko sebe…