PONOCNI BLUES

Vece je mirisalo na zimu na onaj miris uglja sa prvim snegom cak Iako je bio septembar nije bilo tolko hladno kolko su drugi trazili izgovor za jos jedno pice da se ugreju… bio je sam na plocniku ispred bara ulicna svetla duz glavne ulice su mu bila putokaz… koracao je zvuci njegovih potpetica odzvanjali su gradom nije obracao paznju na zvuke sa strane.. dal ga neko prati, ili zaljubljeni par trazi slobodnu klupu u obliznjem parku…  na prakingu bas ispred davno zatvrene samoposluge ispod ulicnog svetla crvene boje sijala je alfa gulietta iz 55… specijalno za njega je dopremljena iz italije on voli klasiku voli zvuk proslog vremena… prisao je vratima iz desnog dzepa izvuka kljuc sa priveskom logoa alfe otvorio vrata seo I otvorio sve prozore…  vetar u kosi pri velikim brzinama ga je smirivao bio mu je kao mirisna nota lavande iako mu je krov bio spusten prozori su kolko tolko zavrsavali posao… upalio je motor besprekornog zvuka specificnog…  takvu alfu je bilo nemoguce ukrasti bila je jedinstvena sa svim orginalnim delovima I svi su znali cija je… jedino sto su znatizeljni prolaznici radili bilo je divljenje ulicom kad prodje… upalio je svetla ubacio u rikverc izasao sa parking I zvukom kosio tisinu noci u gradu… tu I tamo bili su neki porlaznici koji su se okretali za njim nije obracao paznju na njih cak I na crveno svetlo na izlasku iz grada… utonuo je u duboke misli… gde li je sada? Dal je dobro? Dal sme da je pozove I da konacno razgovor potraje duze od 6 sekundi… a svaki je toliko trajao samo 6 sekundi… prve tri je bilo cutanje I glas sagovornice koja je uporno pokusavala da otkrije glas sa druge strane…

Na samoj periferiji grada u malom skormnom nasalju u na kraju ulice kojom se ulazi u taj mali sklad kuca bila je I njegova… kuca se sastojala iz prizemlja I potkorvlja siva fasada je odolevala vremenu… oko placa bila je visoka ziva ograda I kapija za ulaz spojena sa velikom za auto… stao je tik ispred nje… izasao iz kola I osvrnuo se oko sebe noc je uveliko oterala sve stanare tog naselja u san… bilo je to mahom radnicka klasa skormni ljudi… u tom delu grada nikad nije bilo vecih intervencija policije mahom neko ko zaluta kolima u potrazi za putem kojim ga nece stici kola policije I onaj jedan put kad je slavlje krenulo pogresnim tokom… od mnogo alkohola doslo je do prepirke I do pucnja… srecom niko nije nastradao a on oba puta nije bio tu… otvorio je kapiju sirom I uterao kola u garazu uradjenu od drveta koja je bila ruinirana al cvrsta brinuo je on o svom autu bas I zbog njegove prave vrednosti drzao je tu kola niko nebi ni posumnjao kolika vrednost se nalazi unutra…  zapalio cigarette ispred garaze posle drugog dima okrenuo se da zatvori vrata… cuo se neki sum… bio je hladan cuo je ali nije reagovao niti gledao u tom pravcu…

-          Cekam te vec skoro pola sata… bio je glas koj je dopreo iza njega bas u trenutku kad je stavljao kljuc u ulazna vrata kuce

-          Sto si dosla reko sam ti da mi treba malo vremena… govorio je u vrata nije hteo da okrene glavu

-          Znam sve ja razumem samo trazim da I ti mene razumes ne mogu da se pretvaram da te neznam, ne mogu da se samo smeskam kad dodjes kod Mirkovica I da budem fina sekretarica… jbg tu igru neznam da igram a bez tebe ne mogu da funkcionisem… 

priblizila se I rukama ga obuhvatila oko struka nije se odupirao desnu ruku je prebacio preko njeog vrata I primakao sebi njeno lice… osetio je njn miris voleo ga je voleo je taj miris jasmina I ljiljana omotani  karamelom I bademovim cvetom taj parfem je bio specijalno za njihova videnja u sitne sate… na njega delovao kao afrodizijak a ona gotovo dag a nije ni osecala prijao joj je kozi… priblizio njegova usna njenim dodirnuo ih I iz jednog pomalo stidljivog I bojazljivog poljupca pretvorilo se mnostvo strastvenih poljupca I zagrljaja u tom zanocu otvorio vrata I uvukao je unutra… ona je skidala njega on nju prvo je pala njegova jakna pa njena njena haljina je otkrila to predivno telo telo boginje izuzetne gradje cak su joj I klinke zavidele iako je bila u kasnim tridesetim… a bila je samo jedini muskarac koj je uspeo da joj se priblizi bio je Dzek… a osvojio joj je nenametanjem bas kad je poceo da mirkovicu zavrsava poslove I kad je odlazio u njegovu kancelariju od prvog puta ga je zapamtila a on svaki put kada bi iso u kancelariju smao bi se nasmesio… ocaravao ju je njegov osmeh njegova smirenost a pomalo joj je I smetalo sto joj se nikad sem prvog puta obratio u vezi Mirkovica… danima je smiljala plan kako da mu pokaze da je nedostizna I da je on niko vredan njene paznje… zenska sujeta ili zelja za titulom nesvojive neznam… ali znam da nijedan njen izgled nije odvajao njegov pogled vise od onog osnovnog samo bi proso pored nje pogledoa u njen sto zatrpan pairima nasmesio se pokucao na vrata I nestao u kancelariju… za njega su vrata tu kao I svugde bila uvek otvorena I nikad nije cekao dag a neko primi bilo je otprilike nesto kao sto pevac nikad ne kasni na sopstveni concert tako I on uvek kad se pojavi razgovor sastanak uvek je bas tog trenutka pocinjao… a onda se jedno vreme izgubio… Ivana je to itekako primetila I jednog jutra se odlucila da sazna o misterioznom covelu u crvenom kabrio dvosedu…

-          O dobro jutro ivana kako ste danas… Bio je to Zoran Mirkovic glavom I bradom kontraverzna licnost u svojim 40 tim zracio je harizmom ubrzo posle fakulteta je postao direktos u jednoj davno zatvorenoj firmi I od tad nosi tu titulu… posle raspada te firme u kojoj je ispekao zanat mahinacija I malverzacija nestao na zapadu proslo je pet godina I pojavio se kao director I vlasnik kompanije koja se bavila uvozom I izvozom uglavnom prehrambene robe…

-          Hvala na pitanju, osmehnula mu se I posla za njim u kancelariju u rukama papire I obaveze za danasnji dan spustila mu ih je na sto dok je on jaknu skidao I prebacivao preko stolice…

-          Znaci bice posla… je lima jos nesto…

-          Ne ustvari ima zvao je neko al samo je pitao dali stet u nije stigao da se predstavi delovao je da je u zurbi… bila je to mala laz I na njenim obrazima se pojavilo crvenilo…

-          Muski glas u zurbi… kroz smeh je ponovio

-          Da nisam sigirna ali podsetio me je glas na onog coveka sa onim crvenim kolima koj dugo nije dolazio mislim da se zove Dzek… odjednom njegovo lice je prekrila tama I iz osmeha preslo u bes gnev…znao je da dzek nikad ne zove on bude pozivan… znao je da I kad je najhitnije dzek ne zove… znao je da je to laz I to mu je stvorilo neku sumjna zasto se ona raspituje za njega… neko joj je sigruno reko da se raspita I bes je nadjacao..

-          Hvala Ivana vratite se poslu I na zabadajte nos u stvari koje nisu vas posao…;ljutito joj uzvratio

-          Ali dorektore..

-          Bez ali zatvorite vrata…

Pomalo uplasnea pomalo zbunjena napustila je kancelariju sela za sto I razmiljana su krenula… sad joj je postao jos pravilacniji… sve sto je znala o njemu bilo je ime Dzek I odzvanjalo je svakim koracima duz hodinka koj je vodio do njenog stola I direktorovih vrata… I sa svakim koracima nadala se da ce das u upravo njegovi… ali njega nije bilo cak ni gradom nije vidjala ta crvena kola iako se nije razumla u automobile znala je das u stara skupa lepa jedinstvena I da ih vozi samo on….